Писмености за 21. век

или
О информационој и медијској писмености

Слађана Галушка
ОШ „Милорад Мића Марковић“ Мала Иванча

Унеско обележава Дан писмености више од 40 година и подсећа да је писменост основно право сваког човека и основ за целоживотно учење и бољи живот. Међународни дан писмености 2013. године био је посвећен теми Писмености за 21. век.
И то је била још једна прилика да се размишља о појму писмености. Основно значење подразумева читање, писање и рачунање, појам функционалне писмености повезује писменост са друштвено-економским развојем, али постоје и и други начини разумевања појма писмености који указују на потребе појединаца у друштву знања и глобализације.
Поставља се питање како време у коме живимо, пре свега технолошки напредак, обликује појам писмености, које су нам то вештине потребне да бисмо били писмени. Информационо друштво, или дигитално доба, убрзани проток информација, које све брже застаревају, од нас захтева да стално учимо и будемо посвећени целоживотном учењу, тј. морамо поседовати вештине различитих писмености. Дакле, које су то писмености 21. века?

Информациона писменост се сматра основном за развој друштва знања, управо због обиља информација којима смо изложени. Окружени смо бројним медијима и медијским порукама, па нам је неопходна медијска писменост, а онда и дигитална, информатичка, критичка, визуелна, културна, мултимедијална, мултикултурална…
Постоји и схватање да заједно информационаи медијска писменост, скраћено ИМП, у енглеској варијанти MIL – Media and information literacy, чине кровну писменост која укључује све остале. Обе подразумевају способност долажења до информација из различитих извора (медија), њихове селекције, употребе, стварања и размене (комуницирања), као и развој аналитичког и критичког приступа информацијама. Стратегија Унеско-а каже да ове две писмености дају сет компетенција (знање, вештине и став) потребних за живот данас. ИМП подразумева све форме медија и друге изворе информација као што су библиотеке, музеји, архиве и Интернет, без обзира које технологије да користимо.  Наглашава се да наставници треба да прихвате важност развијања ИМП у образовном процесу и да интегришу ИМП у наставне програме и користе одговарајуће методе и изворе информација, те да је потребно организовати обуку за то.
ИМП нуди могућност за унапређење личног рада и рада школе. Наставници који су информационо и медијски писмени могу лакше да представе своје идеје и искуства у јавности у различитим медијима, да буду бољи професионалци. Могу да науче како да изнесу своју причу у медијима. Али најважније је што ће поучавати ученике ИМП. Наставници који су развили критичко мишљење и добру комуникацију и имају вештине коришћења ИКТ-а, који разумеју своју културу и културу других, могу да помогну ученицима да остваре исте циљеве у свијим животима.

Наставници, ученици и образовање за ИМП
Информациона и медијска писменост укључује вештине читања, писања, говорења, коришћење компјутера, разумевање (декодирање) визуелних, аудио и музичких порука и информација (презентација). Образовање за ИМП учи како да се пронађе, анализира и користи медијска порука/информација и како она утиче на наше разумевање света.
Медији утичу на то како ми говоримо, шта купујемо, за кога гласамо, како опажамо друге и зашто се понашамо тако како се понашамо; зато је важно да поседујемо вештине ИМП, тј. способност да креирамо лично значење из вербалних и визуелних порука које добијамо сваког дана кроз новине, ТВ, радио, рекламе, интернет…, способност да селектујемо информације, да постављамо питања, да будемо свесни онога што се дешава око нас, да смо критички настројени према медијима, да направимо избор, а да не будемо сами пасивни примаоци информација/медијских порука.
Образовање за ИМП треба да развије критичко мишљење и наставника и ученика и да понуди нове начине учења. Оно чему поучавамо ученике је како да пронађу оно што им у одређеном тренутку треба. При том морају стећи вештина мишљења, како би могли анализирати и проценити да ли је информација коју су пронашли корисна.
Наставници и ученици немају исто искуство и њихове се интерпретације медијских порука (информација) често разликују. Циљ стицања вештина ИМП је да се не намеће одређена интерпретација медијске поруке коју је наставник замислио, него да се помогне ученицима да размишљају и науче да поткрепе своје ставове одређеним доказима.
Наставници и стручни сарадници, пре свега библиотекари, постају водичи који подстичу и охрабрују ученике и помажу им у процесу учења. У савременој учионици сви уче, и наставници и ученици, и заједно истражују и решавају проблем.

Наставни план и програм и информациона и медијска писменост
У нашим наставним програмима теме из области ИМП су део програма за српски језик, ликовну културу, информатику и рачунарство, грађанско васпитање, историју. Али, сада се пружа прилика свим наставницима да поучавају ИМП и тако допринесу развијању стандарда општих међупредметних компетенција.
У Правилнику о општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета  налазе се и образовни стандарди за међупредметне теме, навешћу само неколико: Комуникација, Рад с подацима и информацијама, Дигитална компетенција, Решавање проблема… То су компетенције које се формирају заједничким радом више наставника и повезивањем садржаја више наставних предмета, кроз интердисциплинарну наставу, примену интерактивних и активних облика учења. Као пример се наводи да је употреба ИКТ у учионици (дигитална компетенција) применљива у свим предметима и на свим часовима кроз различите начине презентовања градива и организацију информација, коришћење разноврсних извора информација, селекцију података и проверу њихове релевантности.
Исте теме налазе се и у документу „Оквир националног курикулума – основе наставе и учења“ (из новембра 2014.) којим се одређују предлози предлози општих тј. међупредметних компетенција, општих и специфичних предметних компетенција за основно образовање. Препорука је да се компетенције ученика развијају кроз међупредметни и интердисциплинарни приступ у учењу и настави, повезивању различитих предмета у логичке јединице организоване око једне теме, идеје или феномена, као и кроз интегрисани приступ учењу – садржаји наставе и предмета организовани су у широке теме и тематске јединице. У вези са дигиталном компетенцијом истиче се да је нова писменост изазов окружењу за учење и процесу учења и наставе, а да би ученици научили нове вештине писмености морају да добију могућност да их искористе у школској пракси.
Заједнички задатак и наставника и стручник сарадника ће бити управо да поуче ученике ИМП и припреме их за даље школовање и будуће занимање.
Наставници имају улогу и одговорност да укључе нове технологије у наставни план и програм и да припреме ученике за писмености будућности, јер се концепт писмености мења једнако брзо као и ИКТ.

Улога библиотекара у развијању ИМП ученика
Програм рада школског библиотекара игра важну (кључну) улогу у развијању читалачке, информационе и медијске писмености ученика, као и вештина истраживања. У сарадњи са наставником школски библиотекар помаже ученицима у решавању задатака и истраживачком учењу и подучава их вештинама: приступ, селекција прикупљање и критичка процена информација, коришћење информација ради решавања проблема (задатка), доношење одлука, изградња знања и личног става, креирање новог садржаја и презентација у различитим формама и уз коришћење ИКТ-а.

Могући начини поучавања
У подучавању информационе и медијске писмености користе се иновативне методе наставе, учења и поучавања: логичко и стваралачко учење, кооперативно и интерактивно учење, учење по моделу, употреба нових технологија, електронско учење, реализација заједничког часа. Наставници организују часове интердисциплинарне, тематске, и пројектне наставе кроз часове редовне наставе, слободних активности, или рад у радионицама и припремају наставни материјал за ове часове, активности. То могу бити заједнички часови наставника и библиотекара у (дигиталној) учионици и библиотеци.
Кроз интердисциплинарно учење ученици уче повезујући знање садржаја више наставних предмета. Могу да читају текстове из различитих научних (наставних) области на часовима језика и вежбају читање, анализу и деконструкцију текста, а и да користе упутства за читање информативних и научних текстова док уче градиво различитих предмета. У математици, да би решили задатке, ученици морају да пронађу релевантне информације у тексту. У друштвеним и природним наукама изграђују вокабулар из одређене области, проналазе потребне информације за решавање задатка, интерпретирају дијаграме и карте, читају упутства у вези са поступцима израде задатака или истраживања, израђују графиконе, представљају решења и сл. Сви предмети захтевају да ученици покажу шта су научили, користећи вештине говорења, писања, презентовања.
Школско учење тако помаже ученицима да развијау вештине ИМП кроз различите активности: читање, слушање, писање, говорење, посматрање, презентовање.
Наставни програм вештина, музичка и ликовна култура (позориште и плес), омогућавају стицање вештина креирања медијског текста, развијање љубави према уметности и стварање естетског укуса. Стварање медијских порука је и важна прилика за увежбавање самоизражавања, креативност и стицање самопуздања ученика.

Препоруке
1. Коришћење различитих извора информација и медија у настави:

  • осмишљавање задатака који траже да ученици користе више типова извора информација/медија, давање примера из популарних медија ради утврђивања и илустровања шта ученици већ знају (или имају став) о одређеном појму (теми), а кроз дискусију утврдити тачност тог знања, сагледавање проблема из различитих углова, аргументација, повезивање са личним искуством…,
  • коришћење информација из разноврсних извора (књига, новине, часопис, веб страна, филм…) о теми која се проучава на часу, поређење корисности различитих медија и одређивање информација из различитих извора које су супротстављене- подстицање ученика да прате и пишу о савременим дешавањима, пратећи одређену тему кроз различите медије.
    Упознајте ученике са концептима информационе и медијске писмености, корацима у проналажењу потребне информације, питањима за анализу и креирање порука.
    Користите различите медије (изворе информација) за реализацију часа и дајте ученицима задатак да пронађу и пореде информације из више извора, да размишљају о могућностима различитих медија. На пример, кад изучавате књижевно дело, понудите и позоришну или филмску верзију и разговарајте о разликама у представљању једне приче и идеје у различитим медијима. Ако је тема екологија, понудите различите текстове или филмове из ове области.

2. Проучавање одређеног медија (књига, филм, телевизија) – истраживање карактеристика, снага и слабости и историјског и друштвеног контекста медија.
Разговарајте са децом о томе како користе медије, шта слушају, читају, гледају, играју, шта им се свиђа или не у одређеној поруци, дискутујте о проблемима стеротипа, предрасуда и сл. Расправљајте о утицају медија, о могућим лошим утицајима, али без осуде: „Ово је лоше, не читај, не слушај, не гледај!“ Учите их да препознају различите форме медија и постављају права питања о ономе што гледају, слушају, читају. То је прилика да науче да анализирају поруке којима су свакодневно окружени.
3. Интердисциплинарна/тематска настава – повезивање садржаја више наставних предмета и активности школског библиотекара, истраживање одређене теме кроз више медија, како се једна тема презентује кроз медије и у различитим порукама/текстовима, како су поруке креиране, какав је историјски, политички, економски контекст и како поруке утичу на публику.
4. Подстицање ученика на посматрање, критичко мишљење, анализу и комуникацију кроз различите активности:

  • поучавање ученика да стално постављају питања и имају критички став према информацијама којима су изложени (укључујући и информације из уџбеника или популарних медија),
  • указивање на могућност да различити људи могу другачије да интерпретирају одређене медијске поруке,
  • поређење начина на који различити медији представљају информације о некој теми, на пример времена и простора посвећеног једној теми у различитим медијима током истог периода, разматрање разлога за постојање разлика.

Питајте, а не дајте им готове одговоре, тражите да сами доносе закључке, учите их да је важно критичко мишљење, а не емоције за доношење правог закључка. Често ученици кажу да на њих медији не утичу, на пример рекламе, музички спотови, компјутерске игрице…
Подсетите их да медији имају утицај који није увек јасно видљив. Сазнање о свету, начин на који посматрамо себе или друге, предрасуде о одређеним питањима, условљени су причом из медија.
5. Развијање креативности ученика – израда радова, задатака, текстова, порука у различитим медијским формама/жанровима са одређеном намером и за одређену публику.
Подстичите ученике да креирају поруке, да науче како да искажу своје ставове, како да их презентују користећи различите медије. Могу да драматизују део текста који није књижевни и по улогама презентују садржаје различитих наставних предмета. То је прилика и да раде у групама и уче се тимском раду.
6. Примена ИКТ-а и увођење ученика у електронско учење.
Подстичите ученике да користе ИКТ-а у проналажењу, сакупљањуе и организовању различитих врста података, да пишу, уређују и презентују задатке и извештаје. ИКТ олакшава да ученици интегришу различите елементе поруке у једну (медијска писменост у делу креирања порука): од писања и илустрација сопствених прича (у млађим разредима) до креирања видео документараца (у старијим разредима).
Део активности у развијању ИМП можете реализовати и као електронско учење на даљину – припремите и поставите наставне материјале на одговарајуће платформе за учење.
ИКТ можете користити и за сарадњу са другим школама.

Стручно усавршавање
Програм стручног усавршавања наставника и стручних сарадника често се односи на образовање за коришћење ИКТ-а, али образовање за ИМП није тако раширено. Има стручних семинара који захватају поједине сегменте ове приче, али, вероватно, треба много више и стручних скупова, семинара и радионица за подучавање ИМП. Оно што можете сами да урадите је да читате и проналазите информације о тој теми, а има довољно материјала за изучавање.
Друштво школских библиотекара Србије организује два акредитована семинара у вези са овом темом: Развијање информационе и медијске писмености наставника и ученика – кључ за целоживотно учење и Сарадња школских библиотекара и наставника у развијању читалачке културе и информационе и медијске писмености ученика. Више о семинарима погледајте на страни сајта Супер учење.
За оне који знају енглески и француски језик препоручујем канадски сајт Media Smarts и програм који је припремио Унеско. Они који воле да претражују Интернет, показаће да су информационо и медијски писмени кад пронађу праве стране за себе, идеје и лекције које се лако примењују у нашој школи.

Пожурите, будућност већ траје!

Текст је настао као комбинација чланка објављеног у часопису Школски библиотекар и дела материјала са семинара Развијање информационе и медијске писмености наставника и ученика – кључ за целоживотно учење.

Литература:

  1. http://www.reading.org/Libraries/position-statements-and-resolutions/ps1067_NewLiteracies21stCentury.pdf
  2. http://www.ncte.org/positions/statements/21stcentdefinition
  3. http://www.edutopia.org/blog/twenty-first-century-literacy-deeper-learning-rebecca-alber
  4. http://www.razvionica.edu.rs/
  5. http://www.razvionica.edu.rs/?attachment_id=1393
  6. http://www.zbornica.com/index.php?option=com_zoo&task=item&item_id=250&Itemid=108
  7. http://www.internest.rs/?page_id=1394
  8. http://www.internest.rs/?page_id=1390